Информације о Фонду
Указом Предсједника Републике Српске 02.11.2004.године, проглашен је Закон о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила на ХХ сједници одржаној 19. и 20. октобра 2004. године, а Вијеће народа 1.новембра 2004.године потврдило да усвојеним Законом није угрожен витални национални интерес конститутивних народа у Републици Српској ("Службени Гласник РС" број:98/04).
На IV сједници Владе Републике Срске одржаној 17.02.2005.године донесена је Одлука о оснивању Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида ("Службени Гласник РС" број:29/05).
Влада Републике Српске, на сједници одржаној 23.јула 2005.године, донијела је Рјешење о именовању директора Фонда, као и чланова Управног одбора, који су одмах приступили изради интерних аката Фонда потребних за тад такве Институције у Републици Срској.
Подаци о регистрацији и сједишту Фонда
Фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида је Јавна институција са сједиштем у Приједору, улица Краља Александра бб.
Почео је са радом 01.11.2005.године.
Уписан је у судски Регистар под бројем 7-32-00, шифра дјелатнсоти 85 321.
Регистрован је у Пореској управи 28.10.2005.године под бројем: 06/2.03/0801363/05 са ЈИБ бројем: 4402260870004.
Жиро-рачун је отворен код "Hipo-Alepe Adria Bank" Бања Лука, филијала Приједор са следећим бројем: 552 021 00017741 34.
Радно ангажовање лица са умањеном радном способношћу
Радно ангажовање лица са умањеном радном способношћу, данас када су многа људска права угрожена, је једна од најсложенијих питања социјалне политике у друштву. До потпуне афирмације тих људских права - право на рад не може доћи без једног друштвеног приступа и сарадње надлежних органа власти и инвалидских организација у свим сегментима социјалне политике, а нарочито у области запошљавања лица са умањеном радном способношћу.
И поред чињенице да је ова област у надлежности система у Републици Српској, не постоји стратегија о ангажовању лица са умањеном радном способношћу, односно запошљавању, већ се то врши кроз мјере Економске политике и програмских задатака Завода за запошљавање, Фонда за развој и запошљавање и у последње вријеме Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида.
Ипак је нормативни оквир у области рада и запошљавања у Републици Српској усклађен са међународним стандардима па бар декларативно представља добар предуслов за провођење политике запошљавања и гаранцију једнаких права за све грађане.
Додатни проблем представља чињеница да у Републици Српској не постоји програм којим се на једном мјесту и на јединствен начин регулишу права лица са инвалидитетом.
Не постоје системска рјешења која требају свакој групацији лица са инвалидитетом омогућити да обликују, изражавају и реализују своје основне развојен потребе као и посебне интересе, да имају једнаке могућности као остали грађани, а прије свега да имају право на различитости.
Ипак напредак у области ангажовања лица са умањеном радном способношћу представља доношење посебног Закона којим је регулисано питање професионалне рехабилитације, оспособљавања и запошљавања инвалида.
У њему је регулисан начин оснивања и регистрације предузећа за запошљавање инвалида, као и самозапошљавање инвалида које представља значајну могућност за запошљавање ове категорије грађана.
Морамо напоменути да је овај нови Закон питање запошљавања лица са инвалидитетом ријешио на следеће начине:
1. Kроз обавезно запошљавање инвалида прописано за одређене послодавце, службе и институције гдје је Република послодавац или власник.
2. Запошљавање у предузећима и установама које се намјенски оснивају за такво запошљавање из одређене финансијске олакшице
3. Запошљавање код осталих послодаваца уз новачни стимуланс и остале погодности које нуди овај Закон
Користећи све начине из овог Закона, веома битно је то што тренутно стање запошљавања инвалида у Републици Српској карактеришу једнакост у остваривању права и рјешења новог Закона према којима поједина права сада могу да остваре и незапослени инвалиди, чиме су сви инвалиди доведени у исти положај, без обзира на њихов социјални статус, вријеме, начин и узроке настанка инвалидности, што представља висок степена заштите и поштовања људских права лица са инвалидитетом.
Конкретне чињенице које су непобитне, а плод су имплементације Закона о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида показује да је видан напредак у овој области
